Ako ste ikada stajali na obali Dunava u regionu Gvozdene kapije, i gledali preko na drugu obalu, čini se kao da je možete dohvatiti rukom. Na nekim tačkama, Dunav je svega 150-200 m širok. Sada pomislite da slepi miševi lete. Lete brzo i sa svrhom. Poznaju okruženje bolje od svih. Državne granice? Beznačajne! Noćna gozba insektima na drugoj strani? Nema problema!
Da, slepi miševi migriraju između Srbije i Rumunije, ponekad preko Dunava. Oni provode leto u Srbiji, ali hiberniraju u pećinama jugozapadne Rumunije. Prvo takvo opažanje desilo se 2014. godine, u pećinama Semenic – Carașului Gorge nacionalnog parka. Od tada, srpski slepi miševi su primećeni na hibernaciji u još dva zaštićena područja u Rumuniji: NP Kanjon Nera – Beušnica i u NP Iron Gates.
Za sada je sve dobro, pratimo. A sada malo pozadinske priče.
Svih pet evropskih vrsta potkovičara (rod Rhinolophus) su ugrožene različitim faktorima, uključujući i direktno uznemiravanje u skloništima, koja mogu biti u pećinama ili u zgradama. Posledično, svih pet vrsta se suočava sa opadanjem brojnosti populacija prema IUCN-u (Međunarodna unija za zaštitu prirode). Tamnooki potkovičar (Rhinolophus mehelyi) je klasifikovan kao ranjiva vrsta. Južni potkovičar (Rhinolophus blasii) je najređa vrsta potkovičara u Evropi. Region Gvozdene kapije je region deklarisan kao „vruća tačka“ – hotspot biodiverziteta submediterana, sa nekoliko ogromnih kolonija slepih miševa od kontinentalnog značaja, i u Rumuniji i u Srbiji.
Međutim, u vezi sa značajem i veličinom ovih kolonija, urađeno je vrlo malo na aktivnoj zaštiti slepih miševa. U periodu 2014-2015. projekat sa ciljem poboljšanja konzervacionog statusa vrsta roda Rhinolophus odvijao se u regionu, ali samo sa rumunske strane. Nove kolonije su otkrivene, uključujući i kolonije tamnookog potkovičara. Date su preporuke zaštićenim područjima u vezi štićenja ovih kolonija. Projekat je bio finansiran od stane „Conservation Leadership Programme“, partnerske organizacije više globalnih nevladinih organizacija (NVO), sa ciljem rešavanja problema očuvanja i konzervacionih potreba divljih vrsta u modernom svetu.
Potom, 2018. godine, tokom projekta finansiranog od strane „Columbus Zoo and Aquarium“ usmerenog na speleologe, rumunski tim je u regionu Semenic uhvatio jedinku vrste evropski dugokrilaš (Miniopterus schreibersii) prstenovanu srpskim krilnim markerom. Postalo je očigledno da nisu samo vrste roda Rhinolophus te koje migriraju između Srbije i Rumunije. Sve veći broj kolonija je otkriven, ali se njihova zaštita i dalje ne reflektuje na kontinentalnom nivou.
Ubrzano premotavanje na zimu 2021.
Epidemija je u punom jeku. Širom sveta, mediji krive slepe miševe ili druge divlje životinjske vrste. Ljudima životni prioritet postaje toalet-papir i da gomilaju zalihe hrane. Ali, istraživači slepih miševa iz Rumunije i Srbije imaju pametnija posla. Oni sprovode novi projekat u regionu Banata. Rumunski Centar za zaštitu i proučavanje slepih miševa i Myotis Bat Conservation grupa rade zajedno sa srpskim ekspertima iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Upravo su završili sa zimskim terenskim radom. Sve to u okviru projekta, još jednom finansiranog od strane „Conservation Leadership Programme“, prikladno nazvanog „Prekogranična zaštita potkovičara u rumunsko-srpskom području Gvozdena kapija”.
Po prvi put od 2014. godine, u rumunskim pećima se ponovo otkrivaju slepi miševi koji nose srpske prstenove, a istraživači ove dve zemlje rade sinhronizovani monitoring sa obe strane Dunava. Njihov cilj: poboljšati konzervacioni status potkovičara u celom regionu. Zašto? Zato što postoji zaista značajna migracija slepih miševa između Srbije i Rumunije, te zaštita kolonija samo sa jedne strane Dunava ne bi bila dovoljna. Kako bi se takav cilj u budućnosti ispunio, projekat će kreirati primarne elemente neophodne za takvu prekograničnu konzervaciju: (1) precizne naučne podatke o migracijama slepih miševa u regionu, (2) konkretne konzervacione akcije u pećinama najvažnijim za slepe miševe, i (3) uključenu i dobro informisanu javnost sa obe strane Dunava.
Već tokom prvog zimskog terenskog rada, timovi su došli do otkrića novih kolonija potkovičara, i doprineli povećanju broja slepih miševa prstenovanih u Srbiji a pronađenih na zimovanju u rumunskim skloništima. Nastavak terenskog rada usledio je u maju mesecu, kada su u prolećnom monitoringu otkrivene nove tranzitorne kolonije od oko 500 slepih miševa (vrste R. ferrumequinum, R. euryale i potencijalno R. blasii), i snimljeni ultrazvučni zapisi vrsta roda Rhinolophus na ostrvima u Dunavu. Rezultati su, u najmanju ruku ohrabrujući. U ovom trenutku, timovi se spremaju za letnji monitoring porodiljskih kolonija u regionu Gvozdene kapije, dok istovremeno tragaju za prethodno neposećenim skloništima i novim kolonijama. Sve u svemu, više od 50 lokaliteta je bilo pretraženo do sada (sa poznatim kolonijama), ili pregledano po prvi put u potrazi za novim kolonijama.
U predviđenom periodu od 2020-2022. godine, projekat se sprovodi u šest velikih zaštićenih područja u regionu Gvozdene kapije, ali i u područjima koja se na njih nadovezuju, i koja takođe mogu pružati utočište slepim miševima u građevinama. Projekat se, podrazumeva se, ne bi mogao sprovoditi bez lokalne pomoći zaštićenih područja, kao i speleo-klubova i njihovih znanja o retko-posećenim pećinama. Zahvalni smo za njihov uloženi trud! Posetite Facebook foto-galeriju za više fotografija u vezi sa projektom.
I pratite nas za nova otkrića!
